Ruski grad Tuapse, na obali Crnog mora, već gotovo dve nedelje živi sa posledicama serije napada dronovima na lokalnu naftnu infrastrukturu. Meta su bili naftna rafinerija i objekti u luci, koji se nalaze u neposrednoj blizini stambenih četvrti. Prema dostupnim informacijama, objekti u Tuapseu pogođeni su najmanje tri puta — 16, 20. i 28. aprila — a poslednji napad ponovo je izazvao veliki požar i evakuaciju stanovnika iz okolnih ulica.
Najveću zabrinutost izazivaju ekološke posledice. Posle prethodnih požara stanovnici su prijavljivali gust crni dim, čađ, težak miris paljevine i takozvanu „naftnu kišu“. Na snimcima i u izveštajima iz grada vidi se da su naftni derivati dospeli u reku Tuapse, a zatim i u more. Pojedini nezavisni ekolozi upozoravaju da bi stvarne razmere zagađenja mogle biti veće od onoga što priznaju lokalne vlasti.
Zagađenje vazduha takođe je ozbiljan problem. U izveštajima se navodi da su koncentracije benzola, ksilola i čađi prelazile dozvoljene vrednosti. Stanovnicima je savetovano da zatvaraju prozore, ređe izlaze napolje, koriste maske i ispiraju nos, oči i grlo. Prema pisanju lokalnih i nezavisnih medija, maske su u apotekama brzo počele da nestaju, dok se deo stanovnika žali na glavobolju, vrtoglavicu i druge tegobe.
Na terenu rade komunalne službe, vatrogasci i volonteri. Uklanjaju se zagađeni pesak, šljunak i mazut, ali dostupni opisi sa obale ukazuju da je posao obiman i da lokalni resursi nisu dovoljni. More nastavlja da izbacuje mazut na pojedine delove obale, dok se veći komadi naftnog otpada vide i u vodi.
Federalne vlasti su se tek posle novog napada 28. aprila vidljivije uključile u reagovanje. Putin je izjavio da udari na energetske objekte u Tuapseu mogu izazvati ozbiljne ekološke posledice, ali je istovremeno naveo da mu je guverner Krasnodarskog kraja preneo da „ozbiljnih opasnosti“ nema i da se lokalne službe nose sa situacijom.
Za stanovnike Tuapsea, međutim, kriza je već svakodnevna stvarnost: požari, evakuacije, zagađen vazduh, naftni tragovi u reci i moru, kao i neizvesnost oko toga koliko će sanacija trajati. Grad, koji je istovremeno industrijski i obalski, sada se suočava sa posledicama rata koje pogađaju i životnu sredinu i zdravlje ljudi daleko od linije fronta.
Sve češće se čuje da je Tuapse „novi Černobilj“. Poređenje se pre svega odnosi na osećaj da se katastrofa odvija pred očima stanovnika, dok vlasti umanjuju njen značaj, kasne sa reakcijom i pokušavaju da kontrolišu informacije. Kao i posle Černobilja, ljudi najviše strahuju od onoga što ne mogu neposredno da vide: od otrovnih materija u vazduhu, vodi, zemljištu i hrani, kao i od mogućih posledica koje će se pokazati tek kasnije. U takvoj situaciji poređenje sa Černobiljem dobija jasnu političku i ljudsku težinu: ono govori o gradu koji je prepušten dimu, otrovima i neizvesnosti, dok se od stanovnika traži da veruju istim vlastima koje su ih već ostavile bez ubedljivih odgovora.
