Руски град Туапсе, на обали Црног мора, већ готово две недеље живи са последицама серије напада дроновима на локалну нафтну инфраструктуру. Мета су били нафтна рафинерија и објекти у луци, који се налазе у непосредној близини стамбених четврти. Према доступним информацијама, објекти у Туапсеу погођени су најмање три пута — 16, 20. и 28. априла — а последњи напад поново је изазвао велики пожар и евакуацију становника из околних улица.
Највећу забринутост изазивају еколошке последице. После претходних пожара становници су пријављивали густ црни дим, чађ, тежак мирис паљевине и такозвану „нафтну кишу“. На снимцима и у извештајима из града види се да су нафтни деривати доспели у реку Туапсе, а затим и у море. Поједини независни еколози упозоравају да би стварне размере загађења могле бити веће од онога што признају локалне власти.
Загађење ваздуха такође је озбиљан проблем. У извештајима се наводи да су концентрације бензола, ксилола и чађи прелазиле дозвољене вредности. Становницима је саветовано да затварају прозоре, ређе излазе напоље, користе маске и испирају нос, очи и грло. Према писању локалних и независних медија, маске су у апотекама брзо почеле да нестају, док се део становника жали на главобољу, вртоглавицу и друге тегобе.
На терену раде комуналне службе, ватрогасци и волонтери. Уклањају се загађени песак, шљунак и мазут, али доступни описи са обале указују да је посао обиман и да локални ресурси нису довољни. Море наставља да избацује мазут на поједине делове обале, док се већи комади нафтног отпада виде и у води.
Федералне власти су се тек после новог напада 28. априла видљивије укључиле у реаговање. Путин је изјавио да удари на енергетске објекте у Туапсеу могу изазвати озбиљне еколошке последице, али је истовремено навео да му је гувернер Краснодарског краја пренео да „озбиљних опасности“ нема и да се локалне службе носе са ситуацијом.
За становнике Туапсеа, међутим, криза је већ свакодневна стварност: пожари, евакуације, загађен ваздух, нафтни трагови у реци и мору, као и неизвесност око тога колико ће санација трајати. Град, који је истовремено индустријски и обалски, сада се суочава са последицама рата које погађају и животну средину и здравље људи далеко од линије фронта.
Све чешће се чује да је Туапсе „нови Чернобиљ“. Поређење се пре свега односи на осећај да се катастрофа одвија пред очима становника, док власти умањују њен значај, касне са реакцијом и покушавају да контролишу информације. Као и после Чернобиља, људи највише страхују од онога што не могу непосредно да виде: од отровних материја у ваздуху, води, земљишту и храни, као и од могућих последица које ће се показати тек касније. У таквој ситуацији поређење са Чернобиљем добија јасну политичку и људску тежину: оно говори о граду који је препуштен диму, отровима и неизвесности, док се од становника тражи да верују истим властима које су их већ оставиле без убедљивих одговора.
