Једна од најстрожих пресуда до сада: Двојица мушкараца из окупираног Мариупоља осуђена на 26 година казнене колоније

Јужно окружно војно судиште Русије у Ростову на Дону изрекло је једну од најстрожих казни у последњим случајевима повезаним са окупираним украјинским територијама. Украјински држављанин Денис Глушченко и руски држављанин Александар Малишев, обојица притворени у окупираном Мариупољу, осуђени су на 26 година казнене колоније због наводне „шпијунаже“, „учешћа у терористичкој групи“ и помагања у усмеравању удара на руске војне циљеве.

Према наводима руских безбедносних служби, двојица мушкараца су наводно 2022. године успоставила контакт са представницима украјинске војне обавештајне службе у окупираном Мелитопољу. Терете се да су прикупљали координате и прослеђивали информације украјинској војсци, што је, како тврде руски истражитељи, допринело нападу на зграду колеџа у Мелитопољу. Тај објекат су, према извештајима, руске снаге користиле као оперативно седиште ФСБ-а.

Руске власти нису представиле независно проверљиве доказе, што овај случај смешта у шири образац политички мотивисаних процеса против цивила и активиста на окупираним територијама. Међународни посматрачи већ дуже време упозоравају да Москва користи широко дефинисане оптужбе за тероризам и шпијунажу како би криминализовала сарадњу са украјинским институцијама и ућуткала локалне заједнице.

Овај случај није изолован. У позадини пресуде налази се шира акција против особа повезаних са телеграм каналом „Мелитопољ је Украјина“, који је служио као информативна платформа за становнике под окупацијом. У августу 2023. године руске снаге спровеле су опсежне претресе и хапшења администратора и сарадника тог канала.

Међу приведенима били су, поред Глушченка и Малишева, и Владислав Гершон, Марк Калиуш, Максим Рупчев и Јана Суворова. Неки од њих и даље се налазе у руском притвору, док су други касније укључени у размене заробљеника.

Посебно је одјекнуо случај Марка Калиуша, који је заједно са новинаром агенције УНИАН Дмитром Хиљуком ослобођен током размене на Дан независности Украјине, 24. августа 2025. године. Хиљук је у руском заробљеништву провео три и по године.

Јана Суворова постала је симбол бруталности руског репресивног система. Руске власти су је затвориле са само 18 година, а њен случај изазвао је огорчење у украјинским и међународним медијским круговима.

Пресуда Глушченку и Малишеву додатно показује да руски правосудни систем на окупираним територијама функционише као продужена рука војног апарата. Ове дугогодишње казне нису само казна појединцима, већ и упозорење свим становницима под окупацијом да сваки контакт са украјинском страном може бити означен као тероризам.

Последњих месеци Јужно окружно војно судиште у Ростову на Дону изрекло је више сличних пресуда украјинским ратним заробљеницима и цивилима. Критичари упозоравају да је реч о систематској употреби правосуђа као средства репресије, којим Русија учвршћује контролу над окупираним територијама и легитимише политички прогон под изговором борбе против тероризма.