Бивши белоруски полицајац осуђен због плана да се придружи Пуку Калиновског

У Белорусији је 30-годишњи становник Минска Иван Воинов осуђен због наводних веза са Пуком Калиновског — белоруском добровољачком војном јединицом која се бори на страни Украјине против руске инвазије. Према независним медијима и организацијама за људска права, гоњен је пре свега због намере да се придружи јединици, а не због стварног учешћа у борбама.

Случај је привукао посебну пажњу и зато што је Воинов некада био део државног репресивног апарата. Од 2014. до 2017. године служио је у Заводском одељењу Департмана за заштиту Министарства унутрашњих послова у Минску, где је напредовао од кадета до наредника полицијске јединице за привођење. Касније је отпуштен због „систематског неиспуњавања услова уговора“. Након одласка из службе вратио се раду у Минској фабрици трактора.

Према подацима белоруских организација за људска права, ухапшен је око августа 2025. године. Најпре је био задржан у истражном притвору КГБ-а, а потом је пребачен у мински истражни затвор СИЗО-1.

Белоруске власти против њега су подигле више озбиљних оптужби: припрему за плаћеничку делатност, припрему за учешће у терористичкој организацији и покушај издаје државе. Ради бољег разумевања: режим у Минску не сматра Пук Калиновског регуларном војном формацијом, већ терористичком организацијом. Због тога и сам покушај прикључења тој јединици може довести до дугогодишње затворске казне.

Пук Калиновског чине углавном белоруски добровољци који се противе режиму Александра Лукашенка и подржавају Украјину у њеној одбрани од руске агресије. Јединица носи име по Кастусу Калиновском, историјској личности белоруског националноослободилачког покрета из 19. века.

Формулација оптужнице указује на то да Воинов није успео да напусти земљу нити да се придружи јединици у Украјини. Ипак, претила му је казна до 15 година затвора. Тачна дужина изречене казне за сада није позната, али је потврђено да се већ налази у казненој колонији.

Случај Ивана Воинова показује шири тренд у Белорусији: власти све чешће гоне појединце већ због изражених намера или симпатија према опозиционим покретима и антирежимским структурама, чак и када није дошло ни до каквих конкретних дела. У таквом систему и сама помисао на одлазак у Украјину може бити третирана као тероризам или издаја државе.