Током прегледа података платформе Dissidentby – дигиталног архива који документује политичку репресију у Белорусији и чува приче оних којима је одузета слобода – један случај посебно се издваја због приближавања суморном јубилеју: 3.000 дана у притвору.
Ријеч је о Уладзислау Вакулчику из Минска, који је у марту 2026. године навршио 48 година. Према доступним подацима, непрекидно се налази у притвору или затвору од 12. марта 2018. године. То значи више од осам година без слободе – раздобље обиљежено поновљеним судским одлукама, продужењима казне и сталним репресивним мјерама.
Његова првобитна затворска казна износила је седам година због оптужби повезаних с дрогама према члану 328. Кривичног закона. Међутим, иако је ту казну већ одслужио, и даље остаје иза решетака. Белоруске власти продужиле су му казну чак шест пута. Данас његова укупна казна износи 16 година и 3 мјесеца затвора.
Власти га терете за два кривична дјела: злонамјерно непоштовање наредби управе затвора према члану 411. те незакониту трговину забрањеним супстанцама с намјером продаје према ставу 2. члана 328. Критичари режима упозоравају да се такве правне одредбе често користе као алат за продужење затвора политички непожељним особама.
Посебну тежину његовом случају дају догађаји из 2020. године, када је учествовао у протестима унутар казнене колоније. Власти су га означиле као једног од организатора побуне и ставиле га у регистар особа под појачаним надзором. Управо због тих ненасилних чинова отпора у колонији Бабрујск остаје притворен и након одслужења изворне казне.
Вакулчик казну служи у Казненој колонији бр. 9 у граду Хорки, на истоку Белорусије близу руске границе. Међународне организације за људска права и бивши затвореници често тај објекат описују као „затвор унутар затвора“.
Такве колоније насљеђе су совјетског система гулага. Умјесто појединачних ћелија, затвореници су смјештени у великим баракама у којима заједно живи између 50 и 100 људи. Приватност готово да не постоји. Дневни режим укључује присилан рад у индустријским зонама, строга ограничења посјета, пакета хране и потрошње новца, као и војничку дисциплину над сваким покретом.
У политичком контексту, такав систем не служи само кажњавању, већ и физичком и психолошком исцрпљивању. Кроз формална правила затворска управа одржава стални притисак, изолацију и контролу с циљем сламања воље затвореника.
Здравствено стање Уладзислауа Вакулчика изазива додатну забринутост. Болује од перфорираног чира на желуцу. Године 2020. хитно је пребачен из затвора у болницу, гдје су му љекари спасили живот. Упркос озбиљности операције, враћен је у казнену ћелију већ 25 дана касније.
Његов случај један је од најувјерљивијих примјера како белоруски репресивни апарат дјелује и иза затворских зидина. За многе политичке затворенике казна не представља коначан рок, већ отворени систем сталних продужења, дисциплиновања и личног уништења.
Док се Вакулчик приближава свом 3.000. дану заточеништва, његово име остаје симбол издржљивости – али и снажан подсјетник на цијену политичког неслагања у данашњој Белорусији.
