Tuapse i Perm: otrovni vazduh kao cena Putinovog rata

Ruski grad Tuapse, luka na obali Crnog mora, već nedeljama živi pod posledicama udara na naftnu infrastrukturu. Posle više napada na rafineriju i lučke objekte zapalili su se rezervoari, a grad su prekrili dim, čađ i težak miris sagorele nafte. Stanovnici govore o „naftnoj kiši“ — crnim masnim kapima koje ostaju na odeći, automobilima, prozorima i koži.

Tuapse je važan deo ruske naftne industrije. Kroz takve objekte prolaze gorivo, izvoz i novac kojim se puni budžet za rat protiv Ukrajine. Zato su ukrajinski udari na naftnu infrastrukturu deo šire strategije: pogoditi sistem koji Moskvi omogućava da svakodnevno šalje rakete i dronove na ukrajinske gradove.

Najopasniji deo ove katastrofe ne vidi se odmah. Posle sagorevanja nafte u vazduhu ostaju materije koje mogu ozbiljno da naruše zdravlje ljudi. Posebno se pominju benzen, ksilen i čađ. Benzen je poznat kao kancerogena materija, povezana sa leukemijom i drugim oboljenjima krvi i koštane srži. Čađ od sagorevanja nafte može sadržati policiklične aromatične ugljovodonike, među kojima ima izrazito opasnih jedinjenja.

Za decu je takvo izlaganje posebno rizično. Ona dišu brže od odraslih, pluća su im manja, a organizam se još razvija. Ono što odrasla osoba možda oseti kao peckanje u grlu, težak miris ili glavobolju, kod deteta može imati dublje posledice. Stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe sa problemima srca, pluća ili krvne slike takođe su među najugroženijima. Njima otrovni vazduh donosi stvaran rizik po zdravlje.

U Tuapseu su zatvorene škole. Vrtići rade ograničeno. Stanovnicima se preporučuje da ne otvaraju prozore, da rade mokro čišćenje, koriste maske i ispiraju nos, oči i grlo. To su uputstva koja se daju stanovništvu u zoni ozbiljne tehnološke nesreće. Ipak, Moskva odbija da proglasi federalnu ekološku vanrednu situaciju. Takva odluka bi značila priznanje razmera katastrofe, obavezu ozbiljnije pomoći i pitanje naknade štete.

Problem se ne zaustavlja na Tuapseu. Nafta je, prema dostupnim informacijama, dospela u reku Tuapse, zatim u Crno more, a mrlja se proširila duž obale. Turistička mesta u širem području sada ulaze u sezonu sa pitanjem koje niko ne može mirno da ignoriše: da li je more bezbedno, da li je vazduh bezbedan, da li je bezbedno dovesti decu?

Sličan prizor zatim se pojavio u Permu, gradu od oko milion stanovnika na Uralu, daleko od ukrajinskog fronta. Posle udara na važnu stanicu ruskog naftovodnog sistema, nad gradom su se pojavili dim, sirene, zatvoren aerodrom i ista upozorenja građanima da smanje boravak napolju.

Rat koji je Putin pokrenuo protiv Ukrajine vraća se ruskim gradovima kroz zapaljene rafinerije, otrovni vazduh i strah roditelja koji ne znaju da li smeju da puste dete napolje. Kremlj ponavlja da je sve pod kontrolom. Ali kontrola ne izgleda tako kada se zatvaraju škole, kada se deci ograničava izlazak napolje i kada čitavi gradovi udišu materije povezane sa rakom.

Putin bi mogao da prekine ovaj krug makar dogovorom o međusobnom obustavljanju udara na energetsku infrastrukturu. Ne čini to. Za njega su napadi na Ukrajinu važniji od vazduha koji dišu stanovnici Tuapsea i Perma. Rat do poslednjeg Rusa.